Person

Još jednom se pojavljuje čovek, hodajući krševitim predelom. On gleda u nešto, potom odvraća pogled, psuje i trese glavom, izgubljen u zatvoru uma iz kog nema izlaza. Potom ga vidimo kako leži na tlu.

Ustaje i počinje besciljno da baca stvari. Objekat koji ne vidimo se ruši i čovek počinje da se smeje zvučnim, gorkim i histeričnim smehom. Odjednom, njegov pogled postaje ponovo živ, fokusiran. Sjaj shvatanja mu prelazi preko lica. Vraćamo se na osmatračnicu gde grupa turista gleda kroz čelični durbin. Deca rade to isto iako njihova pažnja nema jasan fokus.

Muzika menja tempo, dodaju se elektronski klikovi koji doprinose atmosferi neizvesnosti. Sada vidimo čoveka koji sedi na stolici koju je sam napravio od sakupljenog drveta. Sledeća scena razrešava misteriju: on izdaleka posmatra znak na kom je ispisana reč “Osoba”. Znak je lično napravio kako bi privukao pažnju ljudi koji gledaju kroz durbin.

Ovo je četvrti deo Masbedove islandske serije. Ovaj put, akcenat je stavljen na jedinstvenost ljudi i na teškoću pronalaska poštovanja i obzirnosti od strane drugih. U “Osobi” kritika je usmerena na grozničavno, konzumentno, globalno društvo koje nam skreće pažnju sa autentičnosti čovekovog bića, degradirajući njegovo dostojanstvo.