Glíma

Nezagađen, sumorni arktički pejzaž. Čovek i žena započinju iscrpljujuću borbu koja ne vidi ni pobednika ni poraženog. Čovekovo lice je pod rvačkom maskom pretećeg izgleda sa dugim crnim trakama čiji krajevi su povezani sa ženinim crnim rukavicama. Njih dvoje su na ovaj način nerazdvojno povezani, kao uhvaćeni u smrtnoj zamci koja uzrokuje njihov bes. U ovoj fazi se nestabilni pokreti kamere smenjuju sa nepredviđenim usporavanjima, kondenzovanim kroz zamućene snimke. Odjednom, žena pada na tlo, ali uspeva da se podigne, uz jaukanje i plač, i potuče svog rivala oslobađajući poslednje ostatke u napadu besa. Kamera se fokusira na detalje dok električna gitara prati tenziju kadra u smeni melanholičnih i gnefnih rifova. Za trenutak deluje kao da će se dva lika pomiriti. U zbrci gro plana muškarac nežno miluje ženino lice koja mu uzvraća pažnju. Ali ubrzo, obespokojavajući zvuci iz pozadine odjekuju preko “poprišta bitke” i njih dvoje, kao vođeni divljom, neuništivom atavističkom prirodom, nastavljaju borbu, čas padajući na tlo, plen epileptičkih konvulzija, čas pridižući se da započnu nov napad.