Vruće plate

Sinopsis:

Prilikom priredbe u bosanskoj varošici Milići, ekipa upoznaje familiju Došić, koja ima sedam ćerki. Otac Nikola Došić se interesuje kako da barem za najstarije ćerke u gradu nadje posao, i Dikina ekipa im pomaže da se zaposle kao čistačice. Najstarija ćerka Stana se i udaje u Irigu za traktoristu Stevana.

U tri epizode gledamo Karelijeve neverovatne veštine, te nesrećan slučaj kada mu se zaglavila pedala u grlu, dok je jeo bicikl. Dika i Dule, dok se Kareli leči, angažuju Lidiju i Slavicu kao zabavljačice. A pronađu i amatera pisca Boru Joksimovića koji im da svoju komediju «Devojko pokrij svoje noge» sa kojom gostuju.

Došićeve ćerke, jedna za drugom, dolaze u grad i zapošljavaju se kao čistačice u raznim ustanovama i preduzećima.

Usled stalnih putovanja i neurednog života, alkoholu podlegnu Dule i Lidija, te se leče u bolnici i odlučuju da, kao izlečeni alkoholičari, žive zajedno.

Međutim, u njihov skladan život, umeša se avanturista Nikolić, kojeg Dule, iz ljubomore ubije. Dika organizuje priredbu u zatvoru, prilikom koje, kostimiranom Duletu omoguće da pobegne na slobodu.

NAPOMENA:

"Vruće plate" je trodelna serija (ukupno 220 minuta), ali nažalost nije sačuvana u celosti, tako da će na festivalu biti prikazana verzija od izmontiranih delova 3 epizode, u trajanju od 104 minuta.

Biografija

Želimir Žilnik autor je brojnih igranih i dokumentarnih filmova, jedan od začetnika žanra doku-drama, nagrađivan na internacionalnim filmskim festivalima. Od samog starta profesionalnog rada na filmu, okrenut savremenim temama, koje uključuju društvenu, političku i ekonomsku kritiku svakodnevice („Žurnal o omladini na selu, zimi“ (1967), „Nezaposleni ljudi“ (1968) i „Lipanjska gibanja“ (1968)). Studentske demonstracije 1968. godine, tema su i Žilnikovog prvog igranog filma „Rani radovi“ (1969) nagradjenog Zlatnim medvedom na Berlinskom filmskom festivalu. Nakon problema sa cenzurom u Jugoslaviji, Žilnik sredinu sedamdesetih godina provodi u Nemačkoj, radeći za nezavisnu filmsku industriju.

Po povratku u zemlju osamdesetih godina režira seriju dobro primljenih televizijskih doku-drama («Bruklin Gusinje», «Stara mašina» i dr.) koje u fokusu imaju nagoveštaj nadolazećih nacionalističkih tenzija te raspad Jugoslavije. Tokom devedesetih, u nezavisnim filmskim i medijskim produkcijama realizuje niz igranih i dokumentarnih filmova na temu kataklizme na Balkanu («Tito po drugi put medju Srbima», «Marble Ass» «Do jaja», «Kud plovi ovaj brod» i dr.).

Slom sistema vrednosti u post-tranzicijskim zemljama Centralne i Istočne Evrope, problemi izbeglištva i migracija u novonastalim okolnostima «proširene Evrope», okvir su tematskog ciklusa kojeg čine filmovi «Tvrdjava Evropa» (2000), «Kenedi se vraća kući» (2003), «Gde je Kenedi bio dve godine?» (2005), «Evropa preko plota» (2005), «Dunavska sapunska opera» (2006) i «Kenedi se ženi» (2007), «Stara škola kapitalizma» (2009), «Jedna žena – jedan vek» (2011) i «Pirika na filmu» (2013).