Najvažnije je da filmovi budu zabavni i na neki način upečatljivi, posebni; što naravno ne znači da bi trebalo da budu pretenciozni, naprotiv: svaki selektor želi da bude zaveden, šarmiran ili iznenađen filmom. Dakle, očekujem šarm, inteligenciju, duhovitost, svežinu, neki lični stil, odnosno barem jedno od navedenog. To je koliko ja to shvatam i poenta koncepta niskobudžetne selekcije. Uz to, naravno, važno je da filmovi ne budu predugački. Često važi zlatno pravilo da je manje ustvari više. Filmovi nikad ne mogu da budu prekratki. Odnosno kako je rekao Bili Vajlder Andreju Končalovskom (koji se plašio da će njegov film biti prekratak ako posluša Vajldera i izbaci sve što je ovaj rekao) – ništa ne može biti prekratko osim života (i još jedne stvari), a sve ostalo može biti samo predugačko.
Vaš film „Žena sa slomljenim nosem“ bio je apsolutni pobednik prošlogodišnjeg festivala Cinema City, podjednako prihvaćen od strane žirija i festivalske publike. Kakvi su vaši utisci o festivalu nakon vremenske distance nešto manje od godinu dana?
„Žena sa slomljenim nosem“ je imala vrlo lep festivalski život sa desetak nagrada, i on i dalje traje. Od Karlovih Vari, Raindancea u Londonu, Gran Prixa u Cirihu, nagrade u Monpeljeu, lepog prijema od Palm Springsa, Sevilje, do Varšave, a upravo večeras će biti prikazana na festivalu u Sofiji, zatim u aprilu slede Vilnus, Kopenhagen, Leće i Njujork. Sve je to počelo na Cinema Cityiju koji je jedini festival u zemlji na kom zaista internacionalni žiri procenjuje naše filmove, što je, kada se taj žiri pažljivo sastavi, od ljudi koji imaju uvid u kontekst našeg i svetskog savremenog filma, mislim, dobar princip. Sa druge strane, najveći potencijal Cinema Cityija je brojna i strasna publika, što i u drugom bitnom aspektu čini ovaj festival najvažnijim kada je naša savremena kinematografija u pitanju. Projekcije su uzbudljive, i zato mi je nagrada publike, osim nagrade žirija i kritike, mnogo značila.
Trenutno radite na novom filmskom projektu koji publika, nakon uspeha „Žene sa slomljenim nosem“, sa nestrpljenjem očekuje. Da li možete da nam otkrijete nešto više o novom filmu?
Moj novi režijski projekat je još u povoju, scenario radim sa suprugom Melinom, i za sada mogu reći samo da će to biti jedna „ženska priča“, odnosno priča iz ženske perspektive. Valjda zato što su mi srpske žene mnogo intrigantnije, zanimljivije i privlačnije za filmsku obradu od srpskih muškaraca. Istovremeno, režiser Srdan Golubović je započeo snimanje scenarija „Krugovi“ koji sam takođe pisao sa Melinom. Dakle ista autorska ekipa koja je radila i „Klopku“. U pitanju je prepletena priča koja se odvija u tri grada, drama o plemenitoj i pozitivnoj strani ljudske prirode, koja postoji uprkos svemu. U glavnim ulogama su Nikola Rakočević, Aleksandar Berček, Nebojša Glogovac, Leon Lučev, Hristina Popović, Vuk Kostić, Boris Isaković...
