“Učešće u žiriju mladih na prošlogodišnjem Cinema City Festivalu bilo je za mene neponovljivo iskustvo. Mogućnost upoznavanja s debitanskim ostvarenjima, nezavisnim produkcijama i koncertima stvorilo mi je doživljaj da sam u svetu pokretnih slika. Najveći izazov za mene predstavljalo je glasanje. Naime, članovi žirija mladih nisu se jednostavno usaglasili u svojim stavovima i taj proces razmene argumenata u pokušaju odbrane vlastitih viđenja ostvarenja bilo je dragoceno iskustvo. Smatrali smo da je važno prednost dati svežim ostvarenjima koja nisu opterećena visokom produkcijom ili klasičnom pričom. Ovakva vrsta filmova predstavlja veliki otklon u odnosu na holivudsku kinematografiju, na čiji nesklad između skupe produkcije i trivijalnih tema su svi naviknuti. Činjenica da se većina filmova neće naći na redovnom bioskopskom repertoaru, davala je posebnu draž svakom odlasku na projekciju. Opčinjeni pričama iz filmova nismo se ni osvrtali na vreme. A vreme je prošlo brže nego što smo želeli” – poručila je Savina Smederavac, učenica Karlovačke gimnazije.
Ovim povodom je i Divna Stojanov, koja je tokom prošlogodinjeg festivala Cinema City bila učenica gimnazije Jovan Jovanović Zmaj i deo Žirija mladih, a danas već studentkinja Akademije umetnosti u Novom Sadu, poslala svoje poetski uobličeno mišljenje o prošlogodišnjem festivalskom iskustvu. Nama je zaista bilo zadovoljstvo da ga pročitamo, a pozivamo vas da i vi uživate njenim rečima:
Oda Cinema City-ju
Izaberu te u Omladinski žiri
I postaneš jako važan
Jer, hej, ti treba da oceniš nečije tuđe filmove
A iza tebe ne stoji završena Akademija ni snimljeni filmovi
Još.
Imaš samo neke scenarije u glavi
Bez antagoniste (jer svet je lep)
Bez obrta (jer nek ostane sve ovako kako jeste).
Nedelju dana gledaš naše najbolje filmove
Pa trčiš sa programom u ruci da stigneš na sledeći
i na sledeći
Sediš tako i diviš se nekim pričama
smeješ se i plačeš.
To ti je treći film danas.
Zakasnićeš na sledeći.
Onda gledaš neki nemački horor na travi
E, nemački horor!
I saznaš da si upisao tu Akademiju
Pa se grliš sa koleginicom iz žirija
koja isto čita svoje ime među primljenima
a u pozadinu idu stihovi
“Everything I've known
Everything I've lived for
Everything I've owned
Everythig I've worked for”
I pomisliš je l’ ovo neko režira?
Vidiš čestice prašine pod svetlom projektora
osetiš blagu tremu dok je ekran crn i film treba da počne
pa misliš, je l sve oduvek baš toliko dobro
ili je samo odjednom postalo?
Odluka koji film je zaslužio nagradu Omladinsko žirija
nije nam pala lako
Ali volim da kažem da nije zbog naših karaktera,
već sve bolje srpske kinematografije.
Poslednje veče,
Između ostalog:
pitanje: što ovo nije češće?
Mnoštvo plavih reflektora
I ja koja treba da kažem odluku Omladisnkog žirija
pred desetinama ljudi.
I za kraj
U životu možete da čujete svakakve priče
i možete da verujete ili ne,
Ali film, nikoga do sada nije slagao
To vam je univerzalna istina.
Zahvaljujemo se još jednom Divni i Savini na podeljenom iskustvu i na tome što su svojim angažmanom u okviru Žirija mladih na sjajan način doprinele prošlogodišnjem festivalskom izdanju, i unapred se radujemo novim kreativnim poznanstvima i izuzetno lepim energijama koji će, verujemo, doneti i ovogodišnji Žiri mladih.
U susret novom Žiriju mladih,
vidimo se na festivalu #CinemaCity2016!
