U nedelju, 15.06, održane su i prve javne diskusije u okviru Akademskog programa festivala, sa početkom u 12:00, u Radio caffeu, u Novom Sadu. Prvi razgovor pokrenuo je temu Ex Yu inspiracija za Ex Yu koprodukciju, izuzetno zanimljivi učesnici dijaloga bili su reditelj filma Nije kraj Vinko Brešan, potom Dejan Vračalić, Predrag Vušović, i moderator programa, izvršni direktor Televizije Studio B i istinski poznavalac filmske umetnosti, Jugoslav Pantelić.
Nakon prvog otvorenog dijaloga u trajanju od sat vremena u izuzetno prijatnoj atmosferi bašte Radio Caffea, usledio je i drugi deo akademskog programa pripremljenog za nedelju, 15.06, pod nazivom Od Talent Campusa do Sundancea.
Učesnici su ovog puta bili naš mladi reditelj Stefan Arsenijević, čiji debitantski dugometražni film pod nazivom Ljubav i drugi zločini imaćemo priliku da odgledamo u SNP, 20.06, sa početkom u 20:15, i američki reditelj Lance Hammer, uz čiji film Ballast, nagrađen za najbolju režiju i fotografiju na prestižnom Sundanceu, posetioci festivala imali su čast i filmofilsko zadovoljstvo da gledaju juče, u SNP-u.
Izuzetno prijatan razgovor dvojice mladih i skromnih a pri tom izuzetno talentovanih reditelja, približio nam je probleme koje sobom nosi filmska industrija, probleme filmskih budzeta, postojanje popularnih visokokomercijalnih blokbastera koji donose zaradu, i nasuprot tome, pokušaj opstanka originalnih filmskih ostvarenja koji su produkti duha i zamisli samih autora. Po rečima Hammera, Ballast je prevashodno nastao kao reakcija na holivudski tip filma. Kolika je zastupljenost Holivuda, kako televizijska tako i bioskopska, kazuje radikalno razmišljanje samog reditelja, koji je neposredeno pre stvaranja Ballasta, u potrazi za finansijski izvorima, odlučio da proda i deo sopstvenog dobra da bi uspeo da snimi nešto potpuno drugačije i originalno, ukratko da snimi „neholivudski“ film.
Obojicu reditelja, pored Jugoslava Pantelića, posebno je predstavila i glavna selektorka festivala i poznati filmski kritičar Dubravka Lakić. Film Ballast je okarakterisala kao estetski minimalistički film, izuzetno čvrste konstrukcije. Ovakva priroda filma rezultat je, kako objašnjava Lakićeva, prvobitni poziv Hammerov koji je po struci arhitekta.
Mladi reditelji su razgovarali i o problemu distribucije filmova na bioskopsko tržište, posebno u Srbiji, koje, kao takvo, gotovo da i ne postoji. Posebno interesantno za mlađu publiku bilo je izlaganje Stefana Arsenijevića o iskustvima sa berlinskog Talent Campusa i njegovom značaju za mlade, ambiciozne filmske umetnike.
