TABU (Portugalija, Nemačka, Brazil, Francuska) je dobio nagradu Alfred Bauer za umetnički doprinos i nagradu kritičara FIPRESCI. To je treći dugometražni film portugalskog autora Miguela Gomeša - intimna, nostalgična priča o jednoj davnoj, ali nezaboravnoj ljubavi na severu Afrike, svojevrstan hommage poslednjem ostvarenju slavnog nemačkog reditelja F. W. Murnaua (Tabu: The Story of the South Seas, 1931).
Pažnju auditorijuma privukao je i film L'ENFANT D'EN HAUT (Sestra, koprodukcija Švajcarske i Francuske), drugi dugometražni film Ursule Meier o dvanaestogodišnjem dečaku Simonu koji odrasta po hotelima i skijalištima popularnog zimskog centra u Alpima, tražeći hranu, zaradu, ali i identitet sopstvenog odrastanja. Ursuli Meier je Srebrnog medveda uručio lično predsednik ovogodišnjeg žirija Festivala britanski reditelj i scenarista Mike Leigh.
Film o devojčici čije detinjstvo protiče u prisilnom regrutovanju, zavetu mrtvim roditeljima i prevremenom odrastanju tokom građanskog rata u Kongu REBELLE (Veštica rata, p. Kanada) nagrađen je nagradom ekumenskog žirija (specijalno priznanje). Mlada glumica Rachel Mwanza proglašena je najboljom glumicom ovogodišnjeg Berlinala, jer je svojom ulogom utvrdila poruku ovog ostvarenja - "da uprkos svim strahotama, devojčica Komona opstaje kao vesnik nade za čitav kontinent koji vapi za mirom i humanošću".
Nezaobilazan je i veličanstveni povratak kineskog reditelja Wang Qauna u Berlin. On je za "Tujino venčanje" nagrađen Zlatnim medvedom 2006. a pre dve godine ovde je prikazan njegov film "Razdvojeni zajedno". Na 62. Berlinalu Wang je ispričao priču o lepoj ženi u vreme okončanja carske Kine i velikih društvenih previranja, nastao po istoimenom, dugo zabranjenom, romanu Chen Zhongshi WHITE DEER PLAIN (Bai lu yuan). Film je nagrađen nagradom žirija za izuzetan umetnički doprinos.
Ovo su samo neki od značajnih umetničkih doprinosa, nezaobilazni na ceremoniji dodela nagrada Festivala, ali je bitno da su predstavljeni javnosti, da su zaživeli, te da će u kinematografiji postojati kontrapunkt sveg onog šljama i kiča kojim trgovci zatrpavaju distributere, prepričavajući iste priče sa istim krajem, samo drugačijim rečima. Od tog ponavljanja i omalovažavanja našeg ukusa pojedinci dobro zarađuju, a masa se fino zabavlja i zaboravlja, zaboravlja, zabavlja, zaboravlja.
Nedelja nakon Festivala, u Nemačkoj počinje otopljenjem i štrajkovima, najavljuje se "kočnica" upozorenja u metrou prestonice, a štrajk radnika frankfurtskog aerodroma (najvećeg evropskog čvorišta u vazdušnom saobraćaju) prizemljiće više od trećine zakazanih letova. Dakle, padaće kiše, topiće sneg, ljudi će trajati svoj kratki životni vek, između bunta i žudnje, ljubavi i patnje, što spoznaše u filmovima jednog minulog Festivala.
