Arhiva Cinema City 2008.

Ballast

Ballast

Žanr: Drama
Zemlja porekla: SAD
Godina proizvodnje: 2008.
Trajanje: 96 min

Režija: Lance Hammer
Scenario: Lance Hammer

Glavne uloge: Micheal J. Smith Sr., JimMyron Ross, Tarra Riggs, Johnny McPhai

Programska selekcija: Exit Point

Sinopsis:
Radnja filma odvija se u ruralnoj sredini gradske opštine Mississippi Delta, gde statika života tri junaka biva u potpunosti poremećena samoubistvom jednog čoveka. Samohrana majka, Marlee (Tarra Riggs), bori se da obezbedi osnovne životne uslove sebi i svom dvaneastogodišnjom sinu Jamesu (JimMyron Ross). Okolnosti su utoliko otežane činjenicom da je maloletni dečak počeo da pada pod uticaj droge i nasilja. Onog trenutka kada je iskrsla šansa da dostigne sigurnost u novom domu, Marlee je reagovala - uprkos tome što je vlasništvo nad imanjem morala da deli sa Lawrenceom (Micheal J. Smith Sr.), čovekom sa kojim je u oštroj zavadi još od Jamesovog rođenja.
Osetljiva međuzavisnost i zajednički ciljevi pojavljivali su se pred Marlee i Lawrenceom, dok su upravljali životnom mukom, i isprobavajući nove okolnosti, postepeno se pomerali po korak napred.

Nominacije:
Golden Berlin Bear, 2008 Berlin International Film Festival
Grand Jury Prize, 2008 Sundance Film Festival

Nagrade:
Cinematography Award, Directing Award, 2008 Sundance Film Festival


(klik za veću sliku)

Intervju - Lance Hammer, reditelj filma

Predstavite se, molim Vas.
Lance Hammer, rođen 1967. godine. Stanujem u Los Anđelesu. Postdiplomac na arhitekturi na univerzitetu Južne Kalifornije.

Šta Vas je prvobitno privuklo snimanju filmova? Kakve druge kreativne sposobnosti istražujete?
Kada sam imao 19 ili 20 godina, pogledao sam Wings of Desire Wima Wendersa u arthouse-u. Zadivljeno sam gledao egzistencijalnu poeziju tog dela i preplavila me želja da snimam filmove. Znao sam da je to emotivna intuicija koju nisam trebao da zanemarim, ali u to vreme nisam znao kako da je oblikujem. Tako da sam počeo da studiram arhitekturu. Trebalo mi je mnogo godina da pronađem put nazad do tog mesta.

Kako ste počeli da snimate filmove? Da li ste učili nešto o snimanju filmova?
Kad sam diplomirao počeo sam da koristim dizajniranje arhitekture za studijske filmove. Ovo me je isprva zainteresovalo, ali počeo sam da bivam sve frustriraniji odsustvom umetnosti u studijskom sistemu. Kako su frustracije bivale sve veće, počeo sam sam i da pišem. Godine 2001. snimio sam nekoliko scena prema svom scenariju i uklopio ih nekako da bih privukao interesovanje sponzora koji bi možda finansirali završetak projekta. Ono što sam naučio iz tog procesa jeste da nisam imao želju da završim film. Odbacio sam scenario, ali sam išetao sa prilično velikim tehničkim obrazovanjem i jakom željom da počnem iznova.

Šta je podstaklo ideju za ovaj film i kako se on razvijao?
Misisipi Delta je zimi hladna i austere flatscape - skoro lunarna. Vast cotton acreages are fallow and devoid of human activity. Prostrana polja sa pamukom su pusta i bez ljudskih aktivnosti. Ravnicu prekidaju samo povremeni hardwood outcroppings, koji su sivi i bez lišća. Nebo je čelično plave boje, a vreme je kišovito. Postoji energetska rezonanca u delti koja može da me dodirne, pogotovo zimi. Dva puta sam pokušao da stvorim naraciju sa primarnim ciljem da uhvatim esenciju tog fundamentalno tonalnog fenomena. Odustao sam od prvog pokušaja jer sam očigledno promašio poentu. Ballast je drugi pokušaj.

Opišite nam malo pristup snimanju ovog filma.
S obzirom da se projekat uglavnom zasniva na autentičnosti mesta, nije bilo sumnje da li će stanovnici Delte glumiti u filmu. Zatražio sam pomoć od nekoliko baptističkih crkava, razgovarajući o projektu prvo sa pastorima crkve, pa zatim i sa potencijalnim glumcima. Na ovaj način sam izabrao nekoliko ljudi. Mike Smith koji glumi Lawrencea je sin prečasnog Smitha iz baptističke crkve u Yazoo City-ju. U Canton klubu za dečake i devojčice upoznao sam Jima Myrona Rossa koji glumi dečaka Jamesa. Tarra Riggs, koja glumi Marlee, i Johnny McPhail, koji glumi Johna, prijavili su se na otvoreni kasting.
Napisao sam scenario, ali oduvek sam bio frustriran inherentnom izveštačenošću scenarija. Još ranije sam odlučio da ga neću pokazati onima kojima budem podelio uloge. Umesto toga, imali smo nekoliko meseci probe. Počeli smo sa sesijama nalik psihoterapiji koje su se fokusirale na dinamiku veza. Kada je izgledalo da smo na pravom putu, počeli smo da diskutujemo o scenariju. Na kraju svega, svaki glumac je doprinosio procesu svojim sopstvenim izrazom.
Tokom snimanja filma, glumačka ekipa je bila ohrabrena da spontano odgovori na bilo šta što je emotivno važno sa generalnim parametrima scene. Kada bi se nešto zanimljivo dešavalo na nebu kilometar daleko, uskočili bi u auto i u sred toga započeli snimanje scene. Bio sam kompulzivno svestan svih klimatskih uslova - kiše, oblaka, vetra, sunca - i manipulisao sam naracijom da bi ih istakao. Snimali smo ručnom kamerom sa prirodnom svetlom na lokacijama i bili smo u stanju da se krećemo veoma brzo.
Lol Crawley, direktor fotografije, bio je moj primarni saradnik. On je bio upućen u svaki kreativni aspekat produkcije, kako fotografske, tako i bilo koje druge. Njegova nezajažljiva strast i uvid transformisala je materijal. Trebalo nam je godinu i po dana montiranja da bi dali smisla tome što smo snimili.

Koji su bili najveći izazovi sa kojima ste se suočili tokom snimanja?
Sumnja u samog sebe, depresija.

Omiljeni film u poslednje vreme? Ili favorit svih vremena, ako želite da podelite s nama?
Silent Light je remek-delo.

Kako opisujete uspeh reditelja? Koji su vaši lični ciljevi kao reditelj?
Uspeh kao reditelje verovatno ima neke veze s tim da se bude neumoran, nezadovoljan i iznova zainteresovan sa skidanje svakog sloja da bi se pomalo približili nekoj esencijalnoj ljudskoj istini. To bi takođe bio i moj cilj.

Recite nam nešto o Vašim predstojećim projektima?
Vrlo sam sujeveran.