17/06/2008 09:50

Retrospektiva festivalskog ponedeljka

Juče, 16.06, festivalski ponosi su bile projekcije u Katoličkoj porti u 21:15, kada smo imali priliku da odgledamo izuzetan animirani film rediteljke Nine Paley, pod nazivom Sita Sings the Blues, a potom i film kultnog statusa 24 Hour Party People, koji je bio prikazan u Dunavskom parku. Interesovanje pubilike za višestruko nagrađeni animirani film bilo je veliko. Prisutni su uživali u autobiografskom filmu Paleyeve, koja je u savremenu priču o napušetnoj ženi koja živi u New Yorku neverovatno uspešno unela mitološku dimenziju indijskog epa Ramajana. Predivne boje, odlična priča filma i muzika u izvođenju jazz dive iz 1920, Annette Hanshaw, upotpunili su kompletan doživljaj prisutnim gledaocima. Po završetku filma, kada su gledaoci polako počeli da ustaju sa svojih mesta, na opšte iznenađenje prisutnih, umetnički direktor festivala Ivan Lalić pozvao je na scenu autorku filma Ninu Paley, koja je pozdravljena iskrenim aplauzom dobrodošlice.

Neposredno potom, usledila su brojna pitanja publike upućena autorki filma Sita Sings the Blues. Saznali smo koliko dugo je radila na filmu, da je donacije za film prikupljala strpljivo, preko interneta, uz pomoć prijatelja ali i potpuno nepoznatih ljudi koji su u njenom radu prepoznali vrednost, kao i da je film zaista zasnovan na njenom ličnom životnom iskustvu...

Brojnost posećenosti filma 24 Hour Party People daleko je premašila postojeći broj sedišta open-air bioskopa u Dunavskom parku, pa je par stotina ljudi stojalo ili sedelo sa strane, uživajući u Winterbottomovom ostvarenju o ikoni mančesterske muzičke scene, Tony Wilsonu.

Posebnu atrakciju, pored vrlo uspešnog filmskog programa na svim Cinema City lokacijama, predstavila je diskusija Akademskog programa održana u 13:00 u Radio Caffeu. Na vrlo atraktivnu i zanimljivu temu Horroring govorili su Miloš Tomin, Saša Radojević, Zoran Janjetov, Vladimir Kopicli i Dejan Ognjanović, uz Jugoslava Pantelića, kao moderatora programa. Definicije žanra horora sa naučne tačke, uz duhovite komentare i zapažanja Janjetova, probudili su pažnju i interesovanje pristutnih. Kontekst priče o hororu razmatran je pre svega kao kulturni, društveni, ali i filozofsko-psihološki fenomen, koji proizilazi iz specifične i iskonske ljudske potrebe za osećanjem straha. Komparativnim uvidom u povratne reakcije, fiziološke prirode, na filmski doživljaj, povučena je paralela između horora, pornografskog filma i melodrame, tzv. tri „telesna žanra“. Pokrenulo je se i večno pitanje prvog srpskog horora, tako smo imali priliku da se setimo naslova Leptirica, Devičanska sila, Davitelj potiv davitelja ili Pun mesec nad Beogradom. Kopicl nas je podsetio, kroz istorijsku perspektivu, na filmove o tifusarima kao podvrstu partizanskih filmova, koji su mogućni prvobitni začeci srpskog horora. Izuzetno dinamična diskusija otvorila je nove perspektive u pogledu na žanr horora, zaintrigirala, donela nova saznanja iz sveta i teorije filma i, što je najvažnije, pobudila prisutne na individualan čin razmišljanja u kontekstu razmatrane teme.