Studentski kulturni centar Novi Sad, u obliku u kome danas funkcioniše, osnovan je 1993.godine. Od tada, pa do danas, SKC Novi Sad osvaja prostore u kojima se nalazi. Uz sve sjajne izgovore ljudi koji su bili nadležni ili bi to trebalo da budu, SKCNS za razliku od beogradskog, koji poseduje dva ili tri prostora sa mnogo većim kapacitetima, nije mogao da se stacionira na jednom mestu. Od dvehiljadite na ovamo, tu poteškoću produkcioni tim SKCNS pretvara u sopstvenu prednost.
„Preusmerili smo svu produkciju u nomadski rad, odnosno, radili smo po svim aktuelnim ili smo otkrivali nove prostore, kako bismo prikazali naš rad“, priča Zdravko Vulin, direktor ove ustanove. Dolazak u Kinesku četvrt je na tom putu traganja bila logična posledica.
„Liman ima bogatu istoriju gradske četvrti koja se specifično razvijala. Veliki broj alternativnih umetnika, muzičara, bendova, poseduje filozofiju koja obogaćuje identitet grada. Kada smo došli u ovaj današnji prostor SKCNS Fabrike, zatekli smo jedan polusrušeni prostor sa krovom koji prokišnjava, sa neodgovarajućim instalacijama, sa nizom infrastrukturnih problema koje jedan objekat ovih kapaciteta treba da zadovolji. Od 2009. godine, od kada smo u Fabrici, mi ovaj prostor osvajamo zvanično i nezvanično, bavimo se građevinskom i programskom produkcijom“, ističe Vulin.
Kineska četvrt ima svoj autentični ritam. Ona je bila i ostala radna četvrt. U periodu kada se produkcioni tim SKCNS odlučio na dolazak u ovaj deo grada svi pogoni i industrijski prostori koji su napušteni dobili su ili su dobijali novi identitet, sa ljudima koji tu obitavaju i rade.
„Strasti su ovde vrlo otvorene, ljudi se prikazuju kroz svoje pune identitete i na početku je bilo vrlo uzbudljivo. Kada dođete u drugačijem tonalitetu od ritma u kome funkcioniše jedna četvrt, to se oseti. Međutim, uspeli smo da se vrlo brzo uklopimo i identifikujemo. U komunikaciji sa kompanijom Manual smo dosta sarađivali i kroz tu saradnju smo se međusobno legitimisali. Kineska četvrt je mogućnost koju ne treba ostavljati po strani. Ovde se dinamika kulturne produkcije, nezavisno od trendova vrlo brzo menja i dobija novi oblik“, dodaje prvi čovek novosadskog SKC-a.
Za porodicu objekata u Kineskoj četvrti, dobra saradnja je, reklo bi se, mala reč. Oni ovde žive dvadeset četiri časa i svi ljudi se vrlo brzo približe jedni drugima, sa svojim pričama i sa svojom strasti ka onome što ovde rade.
„Sa malo pažnje, u kratkom vremenskom periodu, uz minimalna ulaganja u Kineskoj četvrti se mogu desiti najveći vidljivi pomaci. Svi ljudi koji dolaze ovde, Limanski park, skejt park, Kineska četvrt, Kej, Dunav, jesu novi identitet grada i veliki potencijal koji grad može da prepozna, uz sve naše programe“, ističe Zdravko Vulin, dodajući da je SKCNS u odličnoj komunikaciji sa osnivačkim institucijama (Republika Srbija, odnosno Autonomna pokrajina Vojvodina), kao i sa nadležnim gradskim čelnicima.
„Po prirodi stvari svi naši programi ili većina njih se dešava u Novom Sadu. Festivali koji su na našem putu ka pronalasku stalnog mesta nastali, kao što su Ritam Evrope koji se održava svake godine na Miletićevom trgu ispred gradske kuće, Novosadski strip vikend, odnosno, Vojvođanski festival stripa, To be punk festival koji se održava baš ovde u Kineskoj četvrti i insistira na promociji mladih bendova, sve to je ono za šta smo bili sigurni da kulturna mapa Novog Sada treba da ima. Uspeli smo da od početnog upoznavanja grada sa našom produkcijom izgradimo jedan odnos koji se tiče nivoa kvaliteta programa koji mi proizvodimo i koji su potvrdili svoj identitet u kulturnoj ponudi Novog Sada. Jedna od stvari koja to potvrđuje jeste Oktobarska nagrada grada Novog Sada za 2011. godinu, na koju smo izuzetno ponosni i uzimamo je kao obavezu i odgovornost za naredni period u kvalitetu proizvodnje programa i promocije grada“, kaže Vulin.
On dodaje i da je SKCNS nadogradio početni model iz šezdestih godina da studenti treba da imaju mesto za prenoćište, kulturni razvitak i izražaj. Ta ideja se, po njegovim rečima i u ovom trenutku razvija, kao jedan živi proces.
„Ono što smo mi pokušali je da u tom krugu produkcije koju nudimo uvek imamo vrlo jasne ciljeve i razloge zašto idemo u određenu vrstu produkcije, ali smo profilisali vrlo jasne i merljive programe i saradnje sa Univerzitetom u Novom Sadu i Akademijom umetnosti, kroz niz programa ta saradnja je u kontinuitetu. Studentske aktivnosti su izvorne, ali se uticaj našeg rada vidi u čitavoj zemlji, regionu i na međunarodnom planu. Prošle godine smo imali prvu međunarodnu turneju sa Brod teatrom, koji je prošao oko tri hiljade kilometara od Beča, Bratislave i Budimpešte, Vukovara, Novog Sada i Beograda do mesta Ruse u Bugarskoj. Sama ideja oko Brod teatra potekla je od Ratka Radivojevića koji je razvio tu priču na plovnim putevima Vojvodine“, podseća Vulin na nedavno preminulog istaknutog novosadskog glumca.
Još jedan međunarodni projekat novosadskog SKC-a sa partnerima iz Austrije, Nemačke i Mađarske uspešno je završen pre nekoliko nedelja. Rive projekat trajao je dva i po meseca, a svoju završnu konferenciju imao je u Budimpešti. SKCNS je u ovu priču uključio svoj brod i sopstvenu produkciju.
„Naš izazov je da brod stavimo u tok evropskog kulturnog tržišta. Dnevnik fotografija sa ove nulte turneje, predstavićemo početkom sledeće sezone“, navodi direktor SKC-a.
Kada se nađete ispred SKCNS Fabrike, u oči odmah upada naziv objekta ispisan kombinacijom ćirilice i latinice. Po Zdravkovim rečima, ta kombinacija govori o otvorenosti SKCNS Fabrika ka svima jer Fabrika, kao mentalni i fizički prostor, pruža program koji se mora videti i doživeti, a koji je merljiv za kulturnu scenu po svom kvalitetu. Kao posebno važnu, on ističe i saradnju sa festivalom Cinema city.
„Cinema city kao bitna stavka na kulturnoj mapi Novog Sada, njihov dolazak ovde, programi SKCNS Fabrika, jesu osluškivanje onoga što je sledeći korak po potrebi u kulturnoj produkciji. Verujem da će korak selidbe kompletnog festivala u Kinesku četvrt, prouzrokovati niz sličnih reakcija velikih festivala iz kulturne ponude grada, udruženja i pojedinaca. I da ćemo za jedno kratko vreme stvoriti sjajnu priču ovde, a da će se ono što je nekada Liman imao u jednoj sobi za probe proširiti na čitav kvart“.
Kineska četvrt je jedna javna pozornica, međutim njena suština leži iza te pozornice. Svi odnosi ovde su vrlo bitni, tvrdi Zdravko Vulin.
„Inicijativa svih nas ovde je da Kineska četvrt dobije statut Kvart arta. To je samo jedna bitna deonica na putu. Praksa i potreba velike kulturne scene Novog Sada je da se pretvori u jednu realnu mogućnost, a to je da ovaj kvart posećuju ljudi, umetnici, svi oni koji žele da iskoriste priliku za svoj rad i da u kompletnoj Kineskoj četvrti imamo umetnička udruženja, društvene i kulturne centre, pojedince, talente. Kineska četvrt je apsolutno urbani identitet grada i sve što Kvart art može da ponudi u perspektivi će biti jedna velika privilegija Novog Sada i svih ljudi koji dolaze u njega“, ističe na kraju direktor SKC Novi Sad.
Ako je suditi po ovim idejama, željama i ambicijama ekipe iz novosadskog Studentskog kulturnog centra, period koji nam predstoji biće vrlo zanimljiv. Ono što je danas sigurno je da programe koje SKCNS Fabrika nudi svakako ne treba propustiti.
